Nova Altera

Маринко Арсић Ивков
Иван Ивановић

Почели смо пре скоро четрдесет година.
Нисмо били задовољни стањем у друштву и у књижевности, нисмо прихватали репресију комунистичког режима над слободом мишљења и уметничког стварања. Сматрали смо да су сумња и критичко мишљење, побуна, непристајање, у основи сваког интелектуалног и уметничког деловања. И то је било оно што нас је повезивало. Нисмо били група, нисмо имали заједничке погледе на естетику, књижевност, политику, филозофију... Али смо били истомишљеници кад су у питању били слобода уметничког стварања и право на изражавање критичког мишљења.

Tema "Nove Altere": PLIŠANA REPRESIJA

положај и судбина књижевности у посткомунистичкој Србији

Ако је репресија тоталитарних комунистичких режима, па и оног у Србији, била нескривена, немилосрдна и покривена законима, онда би се данашње стање у Србији кад је реч о положају књижевности и књижевника могло окарактерисати као плишана репресија. Забрана више нема, слобода уметничког стварања је апсолутна, али и писци, и читаоци, и издавачи, и библиотекари, и продавци књига знају да никоме од њих није добро и да са домаћом књижевношћу нешто није у реду.

Radivoje Bojičić: OŠIŠANI JEŽ – NEZVANIČNA VERZIJA (4)

Ali da je i sve ostalo bilo na dnu, govorio je i “Ošišani jež” broj 2748, koji je izašao na kesi, u kome se kao poklon prilog nalazilo i “kilo leba od 600 grama”.
Početak prodaje ovog broja predviđen je bio za tačno u minut do podne, uobičajeno vreme za pojavljivanje duha “Ošišanog ježa”, ali se već sat ranije ispred dragstora štampe “Ošišanog ježa” otegao takav red, da bi pred njim zanemali i svi oni koji su govorili da u ovoj državi vlada samo nered.
Bilo je i onih koji su tvrdili da se red otegao kao i ta 1993. godina zbog ono “kilo leba od 600 grama”.
Ti su kasnije proglašeni za grupicu huškača, opoziciju i protivnike leve opcije uopšte.

Kao kruna ovog zezanja krize izašao je “Ošišani jež” broj 275l na tramvaju.
Pojavio se na vozilu koje se u to vreme moglo videti kad i “Ošišani jež” - jednom mesečno.

Miroljub Milanović: Pola veka ćutanja (2)

ЗРАЧАК НАДЕ

Пола века је прошло у систематском испирању мозга народу, пола века су свакодневно слављене „велике победе у изградњи социјализма", пола века је изграђиван култ једног човека до бекетовске ситуације у ставу мирно сваког четвртог маја у три и пет поподне. Треба чути (у свом духу) завијајући звук сирене како се разлеже преко градова и поља, преко брда и планина, и видети (опет у свом духу), стотине хиљаде људи, старих и младих, како одаје почаст „највећем сину наших народа". Па говори, овације, цвеће! Покољ недужног цвећа за кићење биста „највећег генија", расејаних по селима и градовима целе земље. Те слике упечатљиво говоре о начинима и методама како се до тога дошло, те слике су само видљива површина, те слике су само одраз како је деценијама изграђивано колективно лудило. Оно што се није видело, оно што је било испод, оно што је било црна дубина, био је живот, мучан и тежак, протицање времена у благој летаргији. Требало га је само ви-дети. Ослушнути. Они чија је то дужност била, нису га ни видели ни чули.

Роман Радомира Константиновића „Ахасфер" показао је истрошеност модела: митски предложак није више функционисао. Дешавале су се промене и у руском соцреализму, пре свега на плану књижевних средстава. Отворена је тема „о младом савременику", а доминантна форма био је сказ. Руска књижевност била је још увек узор српским писцима али је јачао утицај преведених дела са запада. Отварали су се нови путев уметничког уобличавања. Не следити их, значило је бити анахрон.
Појава приповетке „Гост" Драгослава Михаиловић 1961. сматра се почетком нове струје, назване у недостатку бољег израза „стварносна проза". Опрека прем послератној је евидентна. Уместо митског предлошка-(мотив о Јеврејину луталици у „Ахасферу" Р. Константиновића), ситуација конкретног човека (усамљеност, сиромаштво, смрт). Уместо херојске личности – обичан миш. Уместо узвишеног тона и поетизације у реченици – „груб" стварносни детаљ. Језик је „пресан", „сиров", често са елементима народског, дијалекатског, фолклорног. Наглашена је улога приповедача.