DISKUSIJA IVANA IVANOVIĆA NA SIMPOZIJUMU U LESKOVCU 2009. GODINE

КОМЕНТАРИ

ДИЈАЛЕКАТСКА КЊИЖЕВНОСТ

1. ДИСКУСИЈА ИВАНА ИВАНОВИЋА НА СИМПОЗИЈУМУ У ЛЕСКОВЦУ 2009. ГОДИНЕ

Прво што морам да кажем, то је да сам, колико видим, овде ја једини писац, дакле стваралац примарне литературе. Рачунао сам да ће овде бити академик Драгослав Михаиловић, о чијем «Петријином венцу» су поднета чак три реферата, док о мојим «Аризанима» није ниједан. Или бар да ће се говорити о «Војводи од Лесковца», који би могао да буде лесковачки роман. Како се историја ових романа дешава на овим просторима, како се у њима говори језиком овог подручја, како је у њима одсликан менталитет овог народа – ова чињеница ме изненађује.

Dragan Radović: Kupen petal, pesme

КУПЕН ПЕТАЛ
песме
МЕКО

Свугде куде живот умешује прсти,
Куде се од људи појављују неки
Свет се поделио на меки и цврсти,
Све је раставено на тврди и меки.

Како време иде такој цврсто слаби,
Једино се живот стврдњава до краја.
Свака сила на свет најпосле олаби
Па смо ко без душу, без вољу, без јаја.

Омекне ни снага па волимо меко.
По меку се леју млого лакше риља.
Побоље се гута удробено млеко,
Од благу се муку лакше ратосиља.

Омекшала душа, срце ко од пену,
Омекшао мозак, глава с глупос пуна,
Омекшало оној што волим код жену,
А и моје мушко мекачко ко вуна.

Погледам на горе, и небо омекло,
Спрема се, широко, душу да ни зобље.
Погледам на доле низ време протекло –
Омекла и земља на чаршиско гробље.