Radivoje Bojičić: OŠIŠANI JEŽ - NEZVANIČNA VERZIJA (1)

"Ošišani jež" - novinarski posao kao dobar biznis * "Ošišani jež" u ratovima u kojima jesmo i nismo učestvovali * "Ježevo" žrtveno polje * Kako su se VUSERAVALI od "Ježa" * "Ošišani jež" u virtuelnoj stvarnosti
"OŠIŠANI JEŽ" - LOŠ POSAO I DOBAR BIZNIS
Da je "Ošišani jež" nikao na za satiru veoma plodnom tlu, na tlu koje bi satirom moglo da hrani bar polovinu Evrope, svedoči i to što se ovim poslom Srbi bave od kad znaju za sebe, a pogotovo od kad to što znaju umeju i da zapišu.
Naš najbolji poznavalac istorije srpske satire, Alek Marjano, i sam veliki srpski satiričar, za svog najstarijeg prethodnika uzima Svetoga Savu i njegove reči:
"A ja nedostojni i lenjivi i hudi monah Sava, sažalih se pomislivši na svoje nerazumevanje..."
Naravno, postoji i srpska varijanta Juvenalovog uzvika: "Teško je danas ne pisati satiru".
To je uzvik inoha Isaije koji je živeo u prvoj polovini Četrnaestog veka i koji zapisa:
U DOBRA VREMENA POČEH
U dobra vremena počeh
a svrših to u najgore
od svih zlih vremena.
A da se satirom mogu baviti ne samo titularni prinčevi, nego i prinčevi duha, pokazuje nam i Stefan Lazarević, koji se u pesmi "Pop, nepop, i opet pop", već u samom naslovu poigrava rečima, kao da je pripadnik današnje Ježeve škole humora i satire, a ne srednjevekovni despot.
Ipak, prvi koji je u srpsku satiru uneo i elemente humora, bio je pisac Ispovedne molitve, koji kaže:
(...)
2.
...A se sut gresi moji:
ljubobdejanije, preljubobdejanije,
blud, nečistota,
rastljenije tela...

3.
A se sut gresi moji:
srebroljubije, zlatoljubije,
slastoljubije, slavoljubije,
samoljubije, sanoljubije...
4.
A se sut gresi moji:
mnogoslovije, ljuboslovije,
praznoslovije, skvrnoslovije,
lažeslovije, smehoslovije,
bludoslovije, sramoslovije,
bujeslovije, sujeslovije,
basnoslovije, sprotivslovije
zloslovije.

Sgreših, Gospodi, oprosti mi
(...)
Autor Ispovedne molitve je istovremeno utemeljitelj običaja među srpskim satiričarima da se ne potpisuju ispod onoga što su umotvorili.
Onih koji udaraju na režim, pod uslovom da režim ne udara po njima.
Prvi koji je uveo običaj da se potpiše ispod svake svoje reči bio je pop Ivan, koji je 1463. napisao ove stihove.
"Sije pisah az pop Ivan,
što jest sit i napijan."
(Ovo pisah ja pop Ivan, kada bejah sit i pijan.)
Od tada do danas biljku zvanu satira gaji mnoštvo baštovana u raznim gradinima, a 2011. navršiće se 160 godina od izlaska prvog humorističko-satiričnog lista na srpskom jeziku.
Od tada, do danas izlazili su:
Šaljivac, Beograd, 1851. Romi Daba, Novi Sad, 1856, Komarac, Novi Sad 1861,Zmaj, Novi Sad, 1864,Zolja, Novi Sad, 1864, Humorista, (?), Ruža, Beograd, 1865, Ren, Novi Sad, 1867, Danguba, Beograd, 1868, Vragolan, Beograd, 1871, Žiža, Pančevo, 1871, Rešeto, Beograd, 1871, Vrzino Kolo, Beograd, 1872, Strašni sud, Beograd, 1873, Domišljan, Beograd, 1874, Slobodnjak, Beograd, 1875, Fenjer, Smederevo, 1876, Bomba, zemun, 1876, Starmali, Novi Sad, 1878, Đavolan, 1880, Domišljan, Beograd, 1880, Zolja, Srmeska Mitrovica, 1880, Era, Beograd, 1880, Dar-Mar, Beograd, 1881, Stari domišljan, Beograd, 1881, Ćosa, Beograd, 1881, Brka, Beograd, 1882, Telefon, Beograd, 1882, Zvrčka, Beograd, 1883, Grbonja, Beograd, 1886, Bič, Beograd, 1889, Mirođija, Vršac, 1891, Strela, Beograd, 1891, Gedža, Beograd, 1892, Đavolovi zapisnici, Kragujevac, Vragolan, Velika Kikinda, 1894, Elektrika, Niš, 1896, Raboš, Beograd, 1896, Zvrcalo, Stari Bečej, 1896, Šilo, Beograd, 1897, Čeprkalo, Beograd, 1898, Kukurek, Beograd 1902, Humor, Beograd, 1902, Satir, Beograd, 1902, Selja, Beograd, 1902, Doktor Ćosa, Beograd, 1902, Vrač Pogađač, Novi Sad, 1903 (pokrenut u Zagrebu, 1896.), Zort, 1903, Topuz, 1903, Stradija, Beograd, 1904, Moljac, Beograd, 1904, Kića, Niš, 1905, Čivija, Šabac, 1906, Starmladi, Novi Sad, 1907,Vodeni cvet, Beograd, 1908, Karikature, Beograd, 1908, Zvono, Beograd, 1908, Raketla, Beograd, Serenisimus, Beograd, 1910, Reporter, Beograd, 1912, Mutna Marica, Jedrene (u rovu), 1912, Kadikejski glasnik, Jedrene (u rovu), 1912, Dum-dum, u rovu, 1914 (Izlazio još pod nazivom: Granata, Kaca, Zagrebački glasnik, Ultimatum, Pozadina, Jevroplan, Futurista, Paljba karteča, Strategijski razlozi, Mitraljeske vesti, Neven cveće, Propeler, Hladovina, Neutralni glasnik, Komordžijski glasnik, Zabušant...), Zolja, Solunski front, Sećaš li se, Solunski front, Logorska klepetuša, Solunski front, Matrakuka, Solunski front, Vic, Beograd, 1920, Šibalo, Beograd, 1920, Crveni smeh, Beograd, 1920, Humor, Beograd, 1921, Bitanga, Beograd, 1921, Jež, Beograd, 1921, Bajaco, Beograd, 1921, Figaro, Beograd, 1922, Vesela zemlja, Beograd, 1923, Vesele novine, Beograd, 1923, Šuš Muš, Beograd, 1924,Zlatna šala, Beograd, 1925, Košava, Beograd, 1926, Smak sveta, Beograd, 1926, Dert, Beograd, 1927, Gnjavator, Beograd, Drndalo, Beograd, 1928, Ha!Ha! Kruševac, 1928, Šipak, Beograd, 1928, Zolja, Niš, 1930, Vrlo važno, Beograd, 1931, Promaja, Beograd, 1931, Inspektor Joca, Beograd, 1932, Smeh, Beograd, 1932, Bela vrana, Beograd, 1933, Ćata, Beograd, 1933, Šaljivi dert, Beograd, 1933, Uaaa, Beograd, 1935, Brezova metla, Beograd, 1935, Drenova budža, Beograd, 1935, Zavrzlama, Kragujevac, 1935, Munja, Beograd, 1935, OŠIŠANI JEŽ, Beograd, 1935. Okovani jazavac, Beograd, 1935, Gnjavator gnjavatora, Pančevo, 1936, Krokodil, Beograd, 1936, Niška košava, Niš, 1936, Urnebes, Beograd, Beogradske koprive, Beograd, 1939, Urnebes, Beograd, Razbibriga, Beograd, Beogradski humor, Humorističke novine, Beograd, Bodkljikavo prase, Beograd,1941, Logorski jež, Osnabrik, 1944, Bodljikavi jež, Petrova Gora, 1944, Gnjavator, Beograd, 1945, Jež, Beograd, 1945, Vetrenjača, Beograd, 1955, Stršljen, Požarevac, 1959, Čivija, Šabac, 1969, Stradija, Beograd, 1971, Kalendar, Pančevo, 1971, Veseli svet, Novi Sad, Osmeh, Novi Sad, Ježev humor, Beograd, 1978, Satirikon, Beograd, 1978, Ježev crtani humor, Beograd, 1979, Ježev seksi humor, Beograd, Ježev humor na kvadrat, Danga, Beograd, Ježeva vicoteka i Bre, Beograd.
Izgleda da se jedino na satiru ne odnosi Zmajeva
PESMA O SRPSKOM VREMENU
Još nije vreme.
Još nije vreme.
Još nije vreme.
Sad je dockan.

Naravno, svaki od ovih listova bio je svedok one jedne, ili onih nekoliko godina koliko su uglavnom izlazili, a svi zajedno predstavljaju dokaz o superiornosti srpske kulture Devetnaestog veka.
Kad bi se samo po ovome poredili prošli i ovaj vek, znalo bi se zašto nam je prošlost slavna, zašto nam je sadašnjost mračna i zašto nam je budućnost malo sutra, a zašto ovde, gde smo mi sada, ljudska noga još nije kročila.

"OŠIŠANI JEŽ" KAO ROMANSA
"Ošišani jež" kao jedan stari list, imao je dosta jubileja i proslava svojih godišnjica.
I kad god bi se obeležavale te godišnjice, pojavljivali bi se prigodni tekstovi-podsećanja na osnivanje ovog lista.
Obično bi se čitaocu dalo da zamisli kafanu "Ginić", koja se nalazila u Poenkareovoj ulici 20, na mestu na kome se danas nalazi Dom omladine.
U kafani koju je restorater Ljuba Popović reklamirao kao mesto u kome je najbolja domaća kujna, najbolja naša vina, gde se toči Vajfertovo pivo, a roštilj radi preko cele noći, a koje je sastajalište najotmenije publike, za jednim ovećim, ili, verovatnije, za dva spojena stola, što je priznati srpski brend, sedi grupa naprednih intelektualaca.
I dok je napolju noć, u Jevropi truli oportunizam, u Nemačkoj i Italiji buja nacifašizam, u Rusiji cveta staljinizam, a u Jugoslaviji raste mornarho-fašistička diktatura i velikosrpski hegemonizam, Živojin Vukadinović Bata, Dobrosav Kuzmić, Brana Cvetković, Pjer Križanić, Stanislav Vinaver, Todor Paranos, Branislav Dimitrijević Brandim i Sabahadin Hodžić sede kod "Ginića" i pošto su se dogovorili da pokrenu jedan humorističko-satirični list, mozgaju kako da ga nazovu.
Jedni predlažu da se list zove "Darmar" ili "Bič".
Drugi se kao ne slažu, jer misle da bi mu bolje pristajali nazivi "Zolja", "Osica" ili "Oplavak".
I dok se oni spore, Simče, koji je kod "Ginića" kelner, donoseći turu po turu pića za sto naprednih srpskih intelektualaca, čuje oko čega se oni spore, pa mu se čini da bi i sam mogao da doprinese ovom sukobu na književnoj levici, te im onako, u prolazu dobaci:
-Jež!
I kao što to u romantičarskim predstavama biva, nastaje tajac.
A onda za stolom napredne srpske inteligencije počinje komešanje, neko naruči novu turu, a jedan reče:
-Može, ali štucovani!
I kao što to uvek u srpske inteligencije jeste, rasprava iz jednog pređe u drugi kvalitet, pa se spor pretvara u negaciju negacije, a razlaz oko imenice preneo se na neslaganje oko prideva.
Dok Simče levu inteligenciju opslužuje pićem, dotle padaju oprečni predlozi:
-Obrijani, ćelavi, bodljikavi...
Najzad, jer i srpskom romantizmu ima kraja, neko kaže:
-Ošišani!
I tada se sa svih strana začuju uzdasi olakšanja koji se otimaju pripadnicima napredne srpske inteligencije koja je u tom trenutku sedela u kafani "Ginić" u Poenkareovoj 2O, jer su se Srbi okupljeni oko jednog stola složili.
Naravno, u ovoj priči punoj piva, levih ideja i srpskih egzistencijalističkih sukoba, koja bi priča sva mogla da stane u kultnu "Ježevu" rubriku "Kako mali Đokica zamišlja...", najmanje je istine.

DOBAR POSAO I LOŠ BIZNIS

Pokretanje "Ošišanog ježa" zamišljeno je iz sasvim vankafanskih razloga.
U to vreme predsedniik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja bio Dobrosav Kuzmić.
Pošto je Jugoslovensko udruženje novinara godine 1933. započelo izgradnju Doma štampe u Resavskoj ulici 28, čije je finansiranje uglavnom bilo zasnovano na donacijama, među kojima se, recimo, našla i ona Mihaila Pupina, para za završetak zgrade, naravno, ponestalo je.
Jugoslovensko udruženje kod Državne hipotekarne banke podiže kredit od milion i po dinara, što je u truloj Jugoslaviji, kao i celom civilizovanom svetu, bila jedna potpuno normalna stvar, ali uskoro se suočava sa činjenicom da se obaveza otplate ne može izvršavati.
A u to vreme vladao je, nama ovde i danas, čudan običaj.
Krediti su se morali vraćati.
Pod pretnjom izvršenja!
Da bi se hipotekarni kredit mogao vraćati, trebalo je pokrenuti neki posao.
Biznis, ali posao.
"Tu spada i pokretanje humorističkog nedeljnika "Ošišani jež", inicijtivom predsednika udruženja Kuzmića, kao i osnivanje humorističkog pozorišta, s istim nazivom. Priče o nekakvom samostalnom pokretanju ovog nedeljnika bez veze s građenjem Novinarskog doma i jačanjem sredstava Potpornog fonda su potpuno neosnovane. U razumljivoj težnji da što pre isplati hipotekarni zajam, uprava našeg Udruženja je postupno, ali istrajno razvijala sve raznovrsnije privredne aktivnosti", kaže Nikola Dragićević u knjizi "Dva veka srpskog novinarstva" u izdanju Instituta za novinarstvo, izašloj 1992. godine, a koji je bio jedan onih koji je najneposrednije učestvovao u pribavljanju sredstava za izgradnju Novinarskog doma.
Prvi broj "Ošišanog ježa" pojavio se na Tucindan, 5. januara 1935. godine.
Kada su kolporteri tačno u minut do podne, što je termin kojim se redakcija koristi i danas, počeli na Terazijama da uzvikuju "Ošišani jež", javnost je već bila upoznata da će se uskoro u prodaji pojaviti novi humorističko-satirični list.
Jer, za svoj uspeh "Ošišani jež" ima da zahvali i dobroj, kako bi mi to danas rekli, marketinškoj pripremi, advertajzingu, a naročito čaršijskoj priči o novom proizvodu, na ondašnjem medijskom tržištu.
Pre izlaska prvog broja, sprovedena je dotle neviđena reklama. Danima je u listovima, na bioskopskim platnima i na plakatima objavljivano da će se pojaviti nešto zanimljivo, a ostajalo je pod znakom pitanja šta će se pojaviti. Zatim je postepeno objavljivano šta će se pojaviti, da bi dan uoči izlaska bila objavljena kompletna informacija:
"Sutra u podne izlazi iz štampe kao organ Beogradske sekcije jugoslovenskog novinarskog udruženja satirično-šaljivi list "Ošišani jež".
Prvi broj "Ošišanog ježa" štampan je u 22.000 primeraka, na kojem mu tiražu današnji nedeljnici mogu samo zavideti, ali je i pored tako velikog broja primeraka, bio doštampavan.
Nestrpljivi narod, još neorobljen ilustrovanom štampom tabloidiotizmom i komercijalnom televizijom, navalio je na ovu slikovnicu za odrasle i tiraž "Ošišanog ježa" počeo je odmah da skače.
"Ošišani jež" nije bio samo list redakcije "Ošišanog ježa" koju su tvorili najpoznatiji karikaturisti onoga vremena Pjer Križanić, Dragoslav Stojanović, Miloš Vučković, Đorđe Lobačov, Mate Zamalek, Ivan Lučev, Vladimir Filakovac, Beta Vukanović, Vladimir Žedrinski, Nada Doroški, Slavko Vereš i Desa Glišić, i najpoznatiji humoristi onoga vremena Branislav Nušić, Brana Cvetković, Stanislav Vinaver, Branislav Dimitrijević Brandim, Mića Dimitrijević, Žak Konfino, Petar Petrović Pecija, Dušan Radić, Branko Ćopić, Mile Stanković itd.
"Ošišani jež" je od prvog broja postao list beogradskih, ali i ostalih novinara.
Svako ko je imao neku ideju za šaljivu vest, crticu, ili komentar, karikaturu, vic na aktuelnu temu, kozeriju, humoriesku, priču ili anegdotu, dolazio bi u redakciju i prilog bi mu bio objavljivan i honorisan, ili bacan.
Svaka novina je priča za sebe, pa je i "Ošišani jež" ogledalo vremena u kome je izlazio.
Zato "Ošišanom ježu" treba prepustiti da priča o sebi i vremenu u kome je izlazio do 6. aprila l941. godine, kada se pojavio 35O. broj, koji, zbog bombardovanja nikada nije dospeo do ruku čitalaca.

ISTORIJSKI UDŽBENIK "OŠIšANI JEŽ"

Glavni politički događaj 1935. godine bili su izbori.
Naravno, i "Ošišani jež" pratio je izbornu kampanju, sam tok izbora i prvih stotinu dana novoizabrane Vlade.
U tekstu "Izborna pomoć deli se naveliko", "Ošišani jež" piše:
"Narodni poslanik kod nas nije bogzna kako plaćen. Naročito je ništavno plaćen kada se njegove prinadležnosti uporede sa prinadležnostima narodnih poslanika u drugim zemljama. U svemu naš narodni poslanik dobija 6000 dinara mesečno, ali od toga on mora da putuje u srez, da drži konfenercije u srezu sa biračima, i da objašnjava stav većine kojoj pripada. Osim toga, samo na crne kafe za birače otišla bi i veća svota mesečno. Prema tome, jasno je da se niko ne kandiduje za narodnog poslanika zbog tih tričavih 6000 dinara, nego se kandiduje pre svega da bi kao poslanik vršio dužnost tumača narodnih želja.
Nama su poznati bezbrojni primeri u kojima su narodni poslanici sa divnim samopregorevanjem uvek iznosili u Narodnoj skupštini u plenumu i u odborima ono što narod misli i oseća, želi i traži. Narodnim poslanicima bila je čast i prijatna dužnost da celokupnu javnost obaveste o najskrivenijim mislima našega naroda. Tako su se za poslednjih nekoliko godina umeli da žrtvuju naši narodni poslanici. Ali u današnje vreme nastala je i velika privredna kriza. Da bi je suzbili, narodni poslanici su pre svega u Narodnoj skupštini izneli bezbroj predloga kako da se narodnoj privredi pomogne.
No, nije im bilo dovoljno što su donosili predloge. Oni su otpočeli i aktivno narodu da dele pomoć. Mnogobrojni kandidati za narodne poslanike razdaju narodu žito, kukuruz, brašno, rakiju, vino, pa i novčanice. Ovo se sve čini u cilju davanja primera. Mesto nesavremene "Zimske pomoći", koju su ustanovili Nemci, naši kandidati za narodne poslanike odomaćuju nešto mnogo modernije, razdaju "Izbornu pomoć". Nije usamljen slučaj mlina iz Mladenovca gde svaki birač dobija po džak brašna, ako se samo prijavi da je potrebit. A ko danas nije potrebit i ko nije birač? Poznat je i primer onog kandidata koji daje polovinu hiljadarke grupicama od 5 - 10 ljudi s tim da im posle izbora, ako budu za njega glasali, da i drugu polovinu te hiljdarke.
Celokupna ova izborna pomoć vrši se privatnom inicijativom bez ikakvog pritiska, dokle u Nemačkoj ceo državni aparat nagoni svakoga imućnijeg čoveka da priloži za "Zimsku pomoć". Mi smo jedina zemlja gde nije potreban pritisak kada se radi o aktivnoj pomoći narodu.
Izborna groznica obuzela je naš narod od Triglava do Šarplanine. U toj lepoj groznici utrkuju se narodni dobrotvori, ko će više narodu priložiti.
Ne može biti ni reči da se to čini iz nekog računa, kada se zna kao što smo rekli, da narodni poslanik dobija samo 6000 i da, čak kada bi njegov mandat trajao i 50 godina, on izborne troškove ne bi mogao tim poluvekovnim dnevnicama da isplati."
U godini 1936. "Ošišani jež" beleži napredak nacizma i fašizma u svetu.
Dok u Španiji započinje građanski rat, za koji smo mi danas , najveći stručnjaci, dotle u Nemačkoj i Italiji po sto puta ponovoljena laž da su Jevreji krivi za sve, postaje istina.
Ali, "Ošišani jež" kao da sluti da će sa nadolazećim ratom i Jugoslavija biti dovedena u pitanje.
Trula Jugoslavija postaje zrela.
To se naročito vidi po odnosu "Ošišanog ježa" prema tzv. srpsko-hrvatskom pitanju.
Pitanju koje nikad nije dobilo odgovor.
U 1936. godini, stranice ovog lista pune su priloga iz kojih provejava slutnja.

KAKO JE TREBALO DA IZGLEDA HRVATSKI SELJAČKI KALENDAR

Zahvaljujući klerikalnoj štampi, svet je doznao da je jedan deo radićevaca nameravao da rođendan braće Ante i Stjepana Radića proglasi za "seljački Božić". Klerikalci su uspeli da spreče ovaj pokušaj, bojeći se, sasvim opravdano, da bi posle toga sledovala "kanonizacija" i mnogih drugih hrvatskih seljačkih velikana na štetu crkvenih svetaca.
Bojazan klerikalaca bila je opravdana, jer kako "Ošišani jež" saznaje, postojao je već gotov spisak ličnosti i datuma iz istorije seljačkog pokreta koji su imali da uđu kao crveno slovo u kalendar. Na prvom mestu bio je rođendan g. Mačeka, koji bi se zvao "seljački Uskrs". Zatim je trebalo da se proslavlja rođendan gđe Marije udove Radić kao "seljačka Velika Gospa", a rođendan njene kćerke gde Milice Vandekar-Devčić bio bi proglašen za "seljačku Malu Gospu". Umesto "Spasova" proslavljao bi se dan kada se predsednik g. Maček spasao iz mitrovačkog zatvora, a umesto "Sveta Tri Kralja" (Tri Mudraca sa Istoka), slavio bi se dan dolaska predstavnika srbijanske policije kod g. Mačeka na pregovore.

Godina 1937. prošla je u znaku bujanja nacizma.
Ovih nekoliko ilustracija rečito govore da je "Ošišani jež" već tada shvatio suštinu novog svetskog poretka.

Godine 1938. umire Branislav Nušić.
U broju 160, od 22. januara te godine "Ošišani jež" na prvoj strani objavljuje nekrolog:
"Osnivač i saradnik "Ošišanog ježa" Branislav Nušić preminuo je na Bogojavljenje ove godine.
Iznenadna smrt našega dragog Ben Akibe teško je pogodila ne samo redakciju "Ošišanog ježa" već i ceo jugoslovenski narod. Oca naše humorističke književnosti, našega Juvenala i Molijera, nema više.
On, koji je punih pet decenija prenosio smeh i šalu, zaslužio je od svih nas da ga ne zaboravimo, već da nastavimo tamo gde je on stao! Veliki učitelj utro je put kojim će ubuduće ići i napredovati jugoslovenska humoristička literatura. "Ošišani jež" se zavetuje da će na tome Nušićevom putu istrajati...
Slava Branislavu Nušiću - Ben Akibi!
Redakcija "Ošišanog ježa".
U tom duhu je i ovih nekoliko karikatura "Ošišanog ježa" koje više od hiljadu reči govore o 1938. godini.

Godina 1939. je prvo ratno leto u Evropi.
Svi napori Društva naroda ostaju jalovi, a u "Ošišanom ježu" pišu:

POSLE ČITANJA NOVINA

U svetu je počelo
Opet ratno stanje
Ostavljen je u ćošak
Pribor za pecanje

Već na svakom koraku
Vidiš regimentu
Ko će kome ne zna se
Pomerit cimentu.

Ili, možda, zna se
Finiš ove groze
Al je bolje zasada
Izbeći prognoze

Neka život protiče
U obmani, varci
Ljudi okov ne vole
A samar magarci.

Ili:

PEVA SE U MARŠU

Ko se boji
Vođe još,
Vođe još...
Tri za groš.
Tri za groš...
Vođe se ne
Bojim ja
Tra la la
Tra la la

Već iduće, godine 1940. "Ošišani jež" tekstom pod naslovom "Proslava godišnjice današnjeg rata", obeležava jedan tako redak jubilej.
"Za poslednjih godinu dana dogodila su se čudesa. Zbog toga nije ni čudno što je proslava godišnjice današnjeg rata u celom svetu bila vrlo svečana. Koliko se zasad moglo saznati preko pola miliona najboljih besednika promuklo je držeći velelepne govore na raznim manifestacionim skupovima, mitinzima i svečanim akademijama.
Nemogućno je izneti sve izobilje koje je nastalo za ovu poslednju godinu. Ipak, napomenućemo bar jedan mali deo novog blagostanja.
Samo u Evropi pojavilo se nekoliko hiljada izvora mleka i bele kafe. U Americi i Japanu, na primer, izbili su gejziri mleka, tako da tamo niko neće mleko ni očima da vidi.
Oko trideset velikih glečera pretvorilo se u sir.
Na evropskim vrbama ne rađa samo grožđe, nego i kafa, kakao, cimet, vanila, čaj i sve ono u čemu ljudi obično oskudevaju. Berba vrba bila je vrlo obilna.
Sem izvora mleka, u mnogim zemljama pojavili su se i izvori zejtina, meda, vina i rakije.
S vremena na vreme, nad celom zemljom padaju s neba pečena prasad sa salatom. Skoro svakog dana padaju odozgo teleći butovi, svinjske šnicle, mlada jagnjad, debela govedina - sve to sveže i higijensko, uvijeno u celofan. Pečeni hlebovi, gibanice i razni najfiniji kolači preko noći izrastu u poljima kao pečurke. Jedanput nedeljno umesto kiše pada razna zrnasta hrana, kao pšenica, kukuruz, pirinač, ječam, ovas i tako dalje.
Otvoreno je nekoliko hiljada rudnika šećera. Koprive su počele da daju najbolji pamuk. Šipak se pretvorio u kaučukovo drvo. Na mesto gloginja rode pomorandže.
U Evropi i skoro svim ostalim zemljama drugih kontinenata zavladalo je blagostanje kakvo se ne pamti. Eto, zbog toga je godišnjica današnjeg rata bila svuda vrlo svečana i impozantna." (Jež press).

Prvog aprila 1940. godine, izlazi prvo vanredno izdanje "Ošišanog ježa".
Osim vesti da su obustavljena neprijateljstva između Saveznika i Nemačke na kopnu, moru i nebu, objavljena je i sledeća informacija:

OSNIVANJE EVROPSKE UNIJE
Brisel, l. aprila
Pregovori koji se vode u Briselu između g.g. Geringa i Čemberlena i Renoa obuhvatili su i pitanje osnivanja evropske unije. Misao Aristida Brajana, nailazi na sve veće razumevanje kod svih vodećih evropskih državnika. U tome bi se Stari Svet ugledao na Novi, a specijalno na Sjedinjene američke države.
Ovo značajno pitanje definitivno će biti rešeno na predstojećoj sednici Društva naroda, kojoj će prisustvovati predstavnici sviju evropskih zemalja, pa i delegat SAD. Pregovori za sada teku povoljno. Odlučeno je da se smesta obustave dalja neprijateljsva na kopnu, moru i vazduhu, o čemu su obavešteni generalštabovi Engleske, Francuske i Nemačke.
(kraj prvog dela)

1 коментар:

  1. Yugoslavija - Grob Isusa Nazarećanina

    Isus je imao Josipa iz Arimateje,
    a Yugoslavija Josipa Broza

    ОдговориИзбриши