Tema "Nove Altere": PLIŠANA REPRESIJA

положај и судбина књижевности у посткомунистичкој Србији

Ако је репресија тоталитарних комунистичких режима, па и оног у Србији, била нескривена, немилосрдна и покривена законима, онда би се данашње стање у Србији кад је реч о положају књижевности и књижевника могло окарактерисати као плишана репресија. Забрана више нема, слобода уметничког стварања је апсолутна, али и писци, и читаоци, и издавачи, и библиотекари, и продавци књига знају да никоме од њих није добро и да са домаћом књижевношћу нешто није у реду.

Полазећи од чињенице да је питање домаће књижевности државно питање и да је књижевност у Србији данас угроженија него икад у српској историји, редакција је управо то питање одабрала за темат првих бројева Нове Алтере, са надом да ће не само указати на проблеме и на оне који су за њих најодговорнији, него и да ће покренути промене таквог, неодрживог, стања.
Узроци који су довели до оваквог стања су следећи:
- материјално, морално и културно пропадање српског друштва;
- незаинтересованост власти за стање у књижевности и уметности и за положај и проблеме књижевних стваралаца и књиге;
- опште потискивање домаће књижевности у штампи и медијима;
- анархично стање у издаваштву и књижарству Србије;
- незаинтересованост и лоше материјално стање библиотека;
- потискивање домаће књижевности из школа;
- тежак материјални положај, неорганизованост и незаинтересованост самих књижевних стваралаца;
- неодговорна књижевна критика.
Последице су следеће:
- материјално обезвређен књижевни рад – писци у Србији не добијају хонораре ни за објављене књиге, ни за прилоге објављене у часописима;
- симболични тиражи књига, за чију продају није заинтересован ни сам издавач, а ни књижаре;
- таворење књижевних часописа и листова;
- нерешен материјални положај књижевних стваралаца, тзв. слободних уметника, који сада имају третман нерадника и просјака;
- непризнат друштвени статус књижевника;
- пропадање савременог домаћег књижевног стварања – све је мање младих књижевника и књижевних критичара.
То су уједно и „теме за размишљање“.
Њима могу да се прикључе и ове:
- српска књижевност у ери партократије,
- књижевност међу клановима, утицајним интересним групама, политичким партијама, „тржишним законима“, фаворизованом субкултуром и кичом, поплавом стране књиге...,
- зашто се не мења лествица вредности коју су успоставили комунисти,
- положај књижевних стваралаца у провинцији,
- шта раде удружења књижевника,
- зашто је замро књижевни живот – књижевне трибине, књижевни часописи,
- треба ли нам нова и одговорна књижевна критика,
- рехабилитација писаца жртава комунистичке репресије и њихових дела,
- школа (основна, гимназије, факултети) и савремена домаћа књижевност,
- третман домаће књижевности у медијима.