Zoran Ilić: Najgore (ni)je prošlo

To je prošlo!
Meni nije jasno: šta?!
Važno je da je od tada
prošlo pola godine:
to jeste važno.

Ja mislim da najgora kriza
tek predstoji!
Ko si ti bilo šta da misliš?!

Najgore je prošao najbolji.

Što je najgore,
svuda okolo je đubre!
Baš ga ima.

Deset godina je prošlo od kako...
Sto godina je prošlo,
a ne deset!
Misliš: prošlo je sto godina
samoće?

Najgore su prošli vojni penzioneri,
ali zato ona nije prošla u finale!

Najgori dio recesije prošao!
Nitko mi ništa nije javio.

Najgore je prošla štamparija
mada sam ja prošao sve!
I sito,
i rešeto...

Šta je odavno prošlo?
Ponoć.
A zauvek?
Proleće.

Najgore je prošao kapiten
naše fudbalske reprezentacije.

Od tada je prošlo
oho-ho vremena...

Ona kod kuće rinta najgore poslove
dok muž i deca
gledaju TV-program.

Nije bitno.
Šta jeste bitno?
Bitno je - možda.

Nije svaka automobilska guma
za sve puteve.

Odavno tu nije više Ilira
jer nije bilo tonskog biranja!

Radost nije dugo trajala,
i odatle se nije micala.

Najgore su prošli milijarderi.
Rus Roman Abramovič,
na primer.
Mada ništa bolje nije prošao
ni moj drug iz klupe.

Proteklo vreme nije prošlo.

Najgore od svega jeste fotografija
pored teksta.
Razlog nije bitan.

Za njega je to predstavljalo
najgore moguće iskustvo.

Prošao prvi nosilac turnira.
Ipak, njegova igra nije prošla.

Grad nije za štikle.
Ona je to shvatila
tek kada je puklo.

Nije se više javljao
jer sažima sve najgore osobine
što apsolutno ništa ne znači.

Premijer smatra da je najgore
prošlo.