НОВА КЊИГА: Маринко Арсић Ивков ЗАПИСИ КЊИЖЕВНОГ ПАТОЛОГА

НОВА КЊИГА
Маринко Арсић Ивков
ЗАПИСИ КЊИЖЕВНОГ ПАТОЛОГА
Издавач: Браничево, Пожаревац 2012.

ДВА ТЕКСТА ИЗ КЊИГЕ:

УВОД У КЊИЖЕВНУ ПАТОЛОГИЈУ


Болесно стање у којем се савремена српска књижевност налази очигледно је било да је реч о критици или о самој књижевности. То примећује свако ко непристрасно посматра наш књижевни живот. Болест се показује на сваком кораку: у издаваштву и књижарству, у друштвеном положају писаца, у односу државе према домаћој књизи, у додели књижевних награда, у вредновању и окошталој лествици вредности... Овакво стање има покриће у болесном стању читавог друштва, којим владају „контроверзни бизнисмени“ и паланачки скоројевићи који политику доживљавају као средство личног промовисања и богаћења. Основна начела њихове власти су корупција, бескрупулозност и лични интереси. У такво стање лепо се уклапају и „контроверзни књижевни бизнисмени“, било да пишу, вреднују, објављују или продају књиге.

ИВАН ИВАНОВИЋ: ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ НА СУДУ ИСТОРИЈЕ - есеј-расправа



1.

    Ова... прича, новела, роман, драма, расправа, есеј, оглед, рад...или како коме драго (зваћемо је причом ради лакше идентификације), настала је на спору око рехабилитације генерала Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини, вође Равногорског (или четничког, како га је народ назвао) покрета, чији је генерал био идејни творац и војни старешина. У време кад пишем ову причу, води се велика борба (правна, политичка, научна, историјска) по овом питању: предмет око рехабилитације генерала је на Вишем (Окружном) суду у Београду и Суд треба да донесе правну одлуку по овом питању, која лако може да буде историјска. Српски народ је, као и увек, подељен: један део народа би да се генерал рехабилитује и тако исправи једна од највећих неправди у српској историји; други део народа би да се генерал још једном осуди и тако потврди пресуда комунистичких власти из 1946. године о убиству генерала. Многе јавне личности, не чекајући одлуку Суда, изјасниле су се о овом проблему. Више од тога, проблем рехабилитације генерала је интернационализован, па се јављају државници и институције других држава да изнесу свој став о Дражиној рехабилитацији. Тако се генералу Дражи Михаиловићу тренутно суди и то на два плана: у Суду и у јавности. Како сам, као писац, потрошио доста страница о овом спору, просто нисам могао а да се још једном, незван, не умешам у њега. Тако је настао рад који презентујем Читаоцу и који представља гемишт мојих сазнања о спору, упакован у форму антрополошке приче.

Саша З. Станковић: ПРЕДРАСУДЕ О СРПСКИМ ГОВОРИМА ЈУЖНЕ СРБИЈЕ

  Српски говори југа Србије имају неке заједничке одлике са стадардним бугарским језиком. Те сличности изазивају пометње међу два сродна словенска народа. Овај рад је покушај да укаже на неке узроке и последице таквог стања, као и на начине за превазилажење предрасуда.
   
    Кључне речи: Јужни Словени, дијалекат, лингвистичка географија, изоглосе, балканизми, неслованскои супстрат, стандардни језик, Вукова језичка реформа, равномерни културни развој

    Ретки су Срби са југа Србије који се нису осећали непријатно због свога говора када су отишли било где северније од Ниша. Неувиђајни сународници са севера понекад нам говоре да нисмо Срби већ Бугари. Не треба посебно наглашавати да постоје поједини Бугари који су убеђени да етничка Бугарска трeба да се простире до Ниша. Зашто је то тако? Где је истина у свему овоме? Да ли наука не жели или не зна да каже истину? Овај рад се бави баш овим проблемима. Приступ овој теми нужно се заснива на мултидисциплинарном приступу. Ваљани одговор мора да се темељи на чињеницама минимум двеју наука, лингвистике и историје. Писати о овоме значи дотаћи се проблематике етнологије, социологије, географије, политике, културне политике ...
    Историчари се углавном слажу да се масовно насељавање Словена на Балканско полуострво десило током 6. и 7. века. Преци Јужних Словена доселили су се са простора данашње Пољске и Украјине. Историја језика је склона гледишту да словенска племана нису била хомогена и да су у две различите групе кренули на југ (слика 1). На основу даљег развоја словенског језика може се тврдити да су јужнословенска племена од почетка била подељена на западнојужнословенску и источнојужнословенску језичку групу.  Касније ће се из  западнојужнословенске групе, између осталих, издвојити и српски језик, а на основама  источнојужнословенске групе настаће бугарски језик. Другачије речено, корени данашњих језичких разлика Срба и Бугара вуку порекло још из периода досељавања  Јужних Словена на Балкан.

NOVA KNJIGA: Marinko Arsić Ivkov, VODIČ NA ONAJ SVET

NOVA KNJIGA
Marinko Arsić Ivkov: VODIČ NA ONAJ SVET
Izdavači: Ljubitelji knjige, Novi Sad, Altera, Beograd 2011.

UVODNI TEKST I REZIME NA ENGLESKOM:

UVOD

– Brrrr… – strešće se mnogi čitalac kad ugleda naslov ove knjige.
– Uh... – odahnuće s olakšanjem, kao posle noćne more, onaj koji stigne na njen kraj, rešen da je više nikad ne uzme u ruke.
Ipak, nije baš sve tako strašno. I ovaj Vodić, kao i sve knjige koje govore o smrti, umiranju i mrtvima, govore, u stvari, o živima. Kao i sve knjige, i on je ogledalo koje držimo u ruci.
Sa smrću danas nešto nije u redu.
To je odgovor na pitanje: čemu ova knjiga?
I objašnjenje zašto Vodič nije obična knjiga o smrti.
Ovo je jedini vodič za pravac kojim niko ne želi da ide i za odredište u koje niko ne želi da stigne. Ali kojim svako ide i gde svako stiže. Nijedan stanovnik ove planete još nije skrenuo s tog puta.
S obzirom na tu činjenicu, ovaj putovođa bi trebalo da bude najtraženija knjiga. Nažalost, to je samo iluzija, kojoj pisac nijednog trena nije podlegao.

UVODNI TEKST ZA 2012.

NOVA ALTERA i u 2012. nastavlja da se bavi aktuelnim problemima srpske književnosti, jezika, umetnosti i kulture uopšte, kao i društvenim i političkim stanjem u Srbiji, koje je, u velikoj meri, stvorilo te probleme ili sprečava i odlaže njihovo rešavanje. Na deo tih problema ukazano je i u uvodnom tekstu u prvom broju Nove Altere za 2010. godinu – „Plišana represija“.
Nova Altera je u protekloj godini posebnu pažnju posvetila pitanju preispitivanja književnih vrednosti koje je, na ideološkoj osnovi, uspostavio komunističk irežim i potrebi ponovnog čitanja srpske književnosti.
Ovim pitanjima bave se tekstovi objavljeni u 2010. godini:
Miroljub Milanović, „Posleratna srpska proza i njeni glavni predstavnici“,
Miroljub Milanović, „Pola veka ćutanja“,
Marinko Arsić Ivkov, „Ideologija i savremeni srpski roman o selu“,

Represija nad nepodobnim književnicima i njihovim delima, koju su vršili ne samo režimska kritika, nego, u mnogo drastičnijem vidu, i politika i sudstvo, tema je sledećih tekstova objavljenih 2010. godine:
Marina Mirković, „Crveni kralj i druge zabrane“
Ivan Ivanović, „Razočarani disident“,
Dokumenti o kršenju ljudskih prava književnika Ivana Ivanovića (tekst objavljen u rubrici Dokumenti).

Teme koje Nova Altera pokreće u 2012. godini:
- srpska književnost u eri partokratije,
- književnost među klanovima, uticajnim interesnim grupama, političkim partijama, „tržišnim zakonima“, favorizovanom subkulturom i kičom, poplavom strane knjige...,
- zašto se ne menja lestvica vrednosti koju su uspostavili komunisti, zašto se ne pristupa novom čitanju srpske književnosti, koje neće zavisiti od politike i ideologije,
- može li (državna) administracija da određuje književne vrednosti i književni doprinos pisaca nacionalnoj kulturi,
- položaj književnih stvaralaca u provinciji,
- šta rade udruženja književnika,
- zašto je zamro književni život – književne tribine, književni časopisi,
- treba li nam nova i odgovorna književna kritika,
- rehabilitacija pisaca žrtava komunističke represije i njihovih dela,
- škola (osnovna, gimnazije, fakulteti) i savremena domaća književnost,
- tretman domaće književnosti u medijima.

POZIV NA RASPRAVU

SRPSKI KNJIŽEVNI JEZIK DANAS

Da li je srpski književni jezik zaista jezik kojim govori i piše većina Srba u Srbiji i da li on može da bude standardan, normativan, jezik Srba u Republici Srbiji?
Da li srpski jezik, kao i književnost, žrtva politike?
Činjenice koje je u nekoliko svojih tekstova naveo pisac Dragoslav Mihajlović, kao i njegove analize Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti, govore suprotno.
Predlog za raspravu je tekst Ivana Ivanovića Dijalekatska književnost, objavljen u Novoj Alteri, a izgovoren na okruglom stolu u Leskovcu, kao i stavovi književnika Dragoslava Mihailovića, o zapostavljenosti staroštokavskog u odnosu na novoštokavski književni jezik.
Nova Altera poziva jezičke stručnjake, pisce i sve zainteresovane da svoje priloge i komentare dostave redakciji na sledeće mejl adrese: prozaonline@gmail.com, srpy@open.telekom.rs, ivan1912@open.telekom.rs

Nova Altera je otvorena za sva mišljenja i sve predloge.
U demokratskom društvu, argumentovana rasprava pokreće praktično delovanje i promene.