
OSNIVAČI: IVAN IVANOVIĆ I MARINKO ARSIĆ IVKOV.
REDAKCIJA: MARINKO ARSIĆ IVKOV, IVAN IVANOVIĆ I ZORAN ILIĆ.
Ivan Ivanović: KAKO ODBRANITI DRAINCA

Dragan Radović: Humor i fantastika - neistražene oblasti u narodnom stvaralaštvu leskovačkog kraja

Marinko Arsić Ivkov: Ideologija i savremeni srpski roman o selu
У књижевности 19. века село је носилац моралних вредности. Као патријархална средина, оно је васпитач и чувар појединца, породице и нације. Поквареност долази из спољног света – из градова и из туђине. Писац 19. века је себе још увек видео као просветитеља и као «савест нације», па је у селу, сеоском моралу и култури видео чуваре националног идентитета.
Двадесети век је другачији – грађанско друштво, европска култура, градски живот и проблеми које он доноси улазе и у српску прозу на велика врата. Сељаци долазе у градове, постају грађани, опанке замењују ципелама – то је једна од најтипичнијих тема српске прозе раног двадесетог века.
Епоха фашизма, која је неколико година владала великим делом Европе, па и Србијом, покушала је и у књижевности да селу поврати примат који је изгубило. Али то је трајало сувише кратко, и било је сувише неприродно, да би у литератури оставило дубљег трага.
Комунизам је био против села и његових традиционалних вредности, којима је свуда, па и у књижевности, претпостављао живот у градовима и фабрикама, и пролетерски морал. Кад су се у таквој прози и појављивали, сељак је био пролетер у сељачком оделу, а село пролетерска комуна.
Епоха фашизма, која је неколико година владала великим делом Европе, па и Србијом, покушала је и у књижевности да селу поврати примат који је изгубило. Али то је трајало сувише кратко, и било је сувише неприродно, да би у литератури оставило дубљег трага.
Комунизам је био против села и његових традиционалних вредности, којима је свуда, па и у књижевности, претпостављао живот у градовима и фабрикама, и пролетерски морал. Кад су се у таквој прози и појављивали, сељак је био пролетер у сељачком оделу, а село пролетерска комуна.
Пријавите се на:
Постови (Atom)