Radivoje Bojičić: Palicajac

- Оно драма -

Болеснички кревет.
На њему лежи пацијент, сав у завојима.
Пацијент долази себи.
Мало се мешкољи.
Подбочи се лактовима.
Седне.
Узме да обмотава завоје.
Како се одмотава, тако се назире полицијски пендрек.
Одлаже га.
Затим однекуд извуче лисице.
Прелази на газу којом му је обмотана глава.
Кад скине све са главе, види се човек који на себи има полицијску шапку.
Палицајац.
Палицајац, очигледно повређен, полако долази себи.
Погледа у правцу где би могао да се нaлази други кревет.
И на њему пацијент који не даје знакове живота.

Ivan Ivanović: Fudbal u delima Ivana Ivanovića

У време одржавања Светског првенства у фудбалу у Јужноафричкој републици био сам позван од неколико медија да учествујем у анкети о Мундијалу. Разлог је свакако био тај што сам ја једини српски писац који је узео фудбал као тему за литературу. Ово учешће је било углавном површно, за дневну употребу, промашено. Анкете су биле саме себи циљ. Одговорио сам на општа питања која се могу поставити сваком познаваоцу фудбала. Ниједан новинар ми се није посебно обратио да детаљније образложим употребу фудбала у књижевне сврхе. Стога имам потребу да то учиним за читаоце Нове Алтере. При том ћу да занемарим психолошки и социјални аспект моје фудбалске литературе, а задржаћу се само на фактичким догађајима, који су ушли у моју књижевност.

Marina Mirković: "Crveni kralj" i druge zabrane

ЦРВЕНИ КРАЉ И ДРУГЕ ЗАБРАНЕ

Када је најмоћнији машинбравар свих времена - ваљда оболевши од Берлускони-синдрома много пре Берлусконија – почетком седамдесетих почео да фура црвену таласасту зурку, Ивану Ивановићу није било спаса. Није било никакве шансе да тада младом писцу, ког су судови СФРЈ и свеколика ужесрбијанска јавност управо разапињали због тек објављеног романа Црвени краљ, ико поверује да се наслов овог "шездесетосмашког" дела не односи на највећег сина наших народа и народности, лично и персонално. А зашто би неки уважени судац уопште губио време ишчитавајући овај, за многе генерације култни роман, када им је сам Броз, презриво приметивши да се делиоци социјалистичке правде "држе параграфа као пијан плота", дао одрешене руке да осуде ма кога – а камоли неког до тад књижевно неафирмисаног професора књижевности, и то сина једног четника, дакле доказаног државног непријатеља који својим пером наставља злодела која је до тада чинила пушка његовог проказаног оца. Наравно, да се ико од надлежних досетио да инкриминисано дело макар прелиста, схватио би очигледну истину да је Црвени краљ надимак главног јунака, црвенокосог Зорана Југовића алијас Зоке Кинга, емигранта, некада прослављеног југословенског фудбалера, а потом једног од пионира сокера у САД. Но, ипак су то била, како и сам Ивановић каже, заиста "вунена времена" (а времена су, појашњава нам, "вунена – кад ј... луд збуњена").