DIJALEKATSKI REČNICI JUGOISTOČNE SRBIJE I NjIHOVA PRIMENLjIVOST U SRPSKOJ LEKSIKOGRAFIJI

Радмила Жугић
Институт за српски језик САНУ

ДИЈАЛЕКАТСКИ РЕЧНИЦИ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ И ЊИХОВА ПРИМЕНЉИВОСТ У СРПСКОЈ ЛЕКСИКОГРАФИЈИ

Апстракт: Циљ рада је сагледавање досадашње применљивости дијалекатских речника у српској лексикографији. На конкретним примерима биће показана њихова заступљеност у два најзначајнија лексикографска остварења српског језика. Такође, коментарисаћемо значај дијалекатских речника југоисточне Србије за Речник српскохрватског књижевног и народног језика (Р.САНУ), као и њихов значај за Етимолошки речник српског језика (ЕРСЈ).
Кључне речи: дијалекатски речници, однос народне и књижевне лексике, етимологија речи, Р.САНУ, ЕРСЈ.
У фокусу наше пажње биће дијалекатски речници југоисточне Србије и њихова искоришћеност као извора за проучавање лексичких релативности дијалекатског и стандарднојезичког идиома, односно за истраживање етимологије српског језика. Резултати истраживања ће показати да ли су дијалекатски речници само трезори лексике једног говорног подручја и сведочанство о материјалном и духовном животу конкретне језичке заједнице, или је њихов садржај послужио као материјал за обогаћивање сазнања о односу народних говора и стандардног српског језика, тј. о пореклу лексичког система српског језика.
У овом истраживању биће коришћени следећи речници југоисточне Србије: Речник лесковачког говора Бране Митровића (Митровић 1984), Речник јужне Србије Момчила Златановића (Златановић 1998), Речник села Каменице код Ниша Властимира Јовановића (Јовановић 2004), Речник говора јабланичког краја Радмиле Жугић (Жугић 2005), Речник пиротског говора Новице Живковића (Живковић 1987), Додатак речнику тимочког говора Јакше Динића (Динић 1990), Речник тимочког говора, други додатак Јакше Динића (Динић 1992) и Тимочки дијалекатски речник Јакше Динића (2008).

Дијалекатски речници југоисточне Србије у Речнику САНУ

Сви претходно наведени речници, одлуком Уређивачког одбора Речника САНУ, уврштени су у изворе грађе за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика (Речник САНУ) . За потврду овога прегледали смо два тома, 16. и 17. Инкорпорирање лексике дијалекатских речника у Речник САНУ, обострано је корисно: дијалекатски речници осигуравају Речнику САНУ обогаћивање савременом народном лексиком јер је он истовремено и речник народног језика. С друге стране, дијалекатским речницима је дат већи публицитет, јер број корисника Речника САНУ далеко надмашује број корисника дијалекатских речника. Истовремено, на овај начин, дијалекатски речници попримају много већи значај, јер они не живе више само парцијално, него и у оквиру највеће ризнице лексичког блага српског национа и српског језика. Обједињена на једном месту са књижевном лексиком, протумачена књижевним језиком и семантичким лексичким еквивалентима књижевног језика, пружа истраживачима могућност увида у комплексност лексичког система српског језика и праћења њене територијалне распрострањености.
Будући да је реч о једном дијалекатски компактном подручју, зони призренско-тимочког дијалекта, појава да је једна лексема потврђена у Речнику САНУ из већег броја парцијалних дијалекатских речника и збирки речи је очекивана. С друге пак стране, наведени речници југоисточне Србије показују у појединим лексичким сегментима строгу међусобну лексичку диференцијацију. Реч је о лексичким јединицама или појединим њиховим значењским реализацијама које су својствене једном ужем подручју у оквиру неког од три поддијалекта призренско-тимочке дијалекатске зоне. Речник САНУ показује и диференцијацију у оквиру једног поддијалекта, што ће потврдити примери које овај извор наводи. Ако се овоме придода и податак да одређену лексему изузев дијалекатског речника не потврђује нити једна збирка речи с ових простора, а њихов број је велики , онда је јасно колика је мера значаја дијалекатских речника као извора овакве народне лексике.
Стога ћемо овде представити управо такву лексику дијалекатских речника југоисточне Србије у Речнику САНУ, наравно само њен узорак са конкретним примерима. Тако рецимо, у академијском речнику наилазимо на следеће лексеме које су потврђене само у Речнику лесковачког говора: оаљавети се ослабити, онемоћати, занемоћати ; оаљак немирно, несташно дете (зн. 1.); обиђа проба, пробање, кушање јела; обиколити идући начинити круг око некога, нечега, обићи некога, нешто (зн. I.1.в.); обиколно обилазећи, околишући, околишно, заобилазно; обикољивати заобилазити, обилазити (зн. а.); огарлија живахан, весео човек, весељак; огољ чисто, без примесе, без додатака нечег другог; огореља особа чија је имовина уништена у пожару, погорелац (Митровић 1984, 16. том Р.САНУ); одлатити подносити терет обавеза, вући (зн. 2.); одмандати се отићи у скитњу, одскитати се; одмет радни учинак, резултат рада (зн. 7.); одметан умешан и вредан (у каквом послу, раду, занату и др.) (зн. 5.); одмећивати тешко обављати, једва отаљавати неки посао; одминути уопште удаљити се, одмаћи (зн. 3.б.); одрбати носећи одрпати, поцепати (одећу); одуговати1 одуговлачити, отезати (зн. 1.); одуговати2 враћати дуг, одуживати се; озалчење пробање хране; озалчити узети храну ради пробања, пробати; окајдарити задати некоме јак, снажан ударац, треснути некога; окањче дем. и хип. од ока (б), нарочити суд за држање вина, ракије и др. такве запремине; олалија неозбиљна особа која говори којешта, која лупета (зн. 1.б.); олињати ошишати до главе (зн. 2а); ољупити изударати, истући (зн. 2) (Митровић 1984, 17. том Р. САНУ).
На овако малом узорку нису могућа нека шира лексичко-семантичка закључивања, али се ипак уочавају неке законитости карактеристичне за народне говоре уопште: експресивност лексичких јединица (огарлија, одмандати се, окајдарисати, ољупити, олалија); творбено повезивање лексичких јединица: обиколити, обиколно, обикољавати; одмет, одметан, одмећивати; лексичка синонимија (обиђа, озалчење); добра основа неких народних лексема за стицање статуса књижевних речи (озалчење и озалчити уместо синтагми пробање, кушање хране – пробати, кушати храну): једна реч уместо синтагматског израза – кушање хране или кушати храну су синтагме више својствене западним подручјима – у основи народних речи озалчење и озалчити је залогај што значи да су ове моносемичне речи знатно погодније за употребу од речи пробање и пробати које се могу везивати за различите ентитете.
Премда је лексика Врања и околине богато заступљена у Речнику САНУ примерима из бројних збирки с овог подручја, она је ипак лексемама из Речника говора јужне Србије Момчила Златановића не само осавремењена већ и квалитативно нова, будући да је потврђена само овим извором: огузивач (огузувач) човек који се повлачи, оклева пред тешкоћама, неборбен човек, оклевало; огузити отегнути с обављањем неке активности, избећи неки посао, рад (Златановић 1998, 16. том Р.САНУ); одимавати стицати имовину, богатити се; однадвар са спољне, вањске стране, извана, споља; одолечивати се одлазити далеко, удаљавати се; одолечити се отићи далеко, удаљити се; одртотина остарела и онемоћала, изнемогла особа, дртина; окид снег који откидајући се од целине пада са нечега (2. зн.); окромчит испуњен влажношћу, влажан (о времену); окруњати окрунити; ола страшило за птице (зн. 2.); олитошка место са кога су ветрови одвејали површински песковити слој, неплодна земља, неплодна парцела; ољка ситан делић хлеба, мрва; омеђеник камен међаш; онијадан прекјуче, пре неки дан; онијамњи који припада онима о којима је реч, њихов; опајати (диј. опавати) I.1. в. појести, смазати, изјести (Златановић 1998, 17. том Р.САНУ).
Приказани узорак лексике из Златановићевог речника, уграђен у Речник САНУ, сасвим је извесно, својом индивидуалношћу, обогаћује српски језик народном лексиком у којој се сагледава специфичан вид човековог односа према послу, стицању иметка, плодном или недовољно плодном земљишту од којег му зависи квалитет живота, однос према лицима неспособним да привређују и сл. Уколико мало детаљније анализирамо дефиниције ових лексема, видећемо да су оне по типу претежно дескриптивне, понекад допуњене релативним синонимом књижевног језика. То значи да у таквим случајевима постоје услови да оваква лексика, поникла у народу, у Речнику САНУ концепцијски саображена нормама стандардног српског језика, може попримити статус књижевне лексике. Уосталом, стандардни српски језик као наддијалекатски идиом је и настао на основама народног језика. Ми у томе видимо значај како Речника САНУ који тежи што исцрпнијем представљању српске књижевне и народне лексике, тако и значај дијалекатских речника попут речника Момчила Златановића.
Речник пиротског говора Новице Живковића, судећи по лексици коју је из њега, као јединог извора преузео Речник САНУ, такође представља народну српску лексику у оквиру које се запажају лексеме које немају одговарајући синоним у српском књижевном језику: овчаривати гајити, чувати овце (16. том Речника САНУ) или олалија гроб који по канонима не може бити у званичном гробљу, у који се сахрањују лица друге вере, некрштена лица, самоубице и др. (зн. 2) (17. том Речника САНУ). Остале лексеме из Живковићевог речника, дакле оне које имају синонимичне књижевне лексеме, показују лексичку индивидуалност пиротског народног говора што доприноси лексичкој разноврсности и богатству српског језика. Занимљиво је то, да међу овим лексемама нема очекиваних бугаризама. Такве су нпр. следеће лексеме: одвивати се откривати се (16. том РСАНУ); одлатити лепршати, лелујати (1в. зн.); одокивати позивати, дозивати; одокнути позвати, дозвати; одомити се удати се, удомити се (зн. II. 1б); одрано одрана; ојмалија врста женске хаљине са украсом, везом на грудима; окаисати донети одлуку, решити се, одлучити се; оклоснавити учинити сакатим, осакатити; оластрити издати, изневерити (зн. в.); олечити се излечити се, прездравити; омка омча (зн. 3.) (Живковић 1987, 17. том Р.САНУ).
На лексичкој грађи која је у Речник САНУ унета из наведених дијалекатских речника као јединих извора, показан је значај дијалекатских речника за обогаћивање лексичког система српског језика народним речима од којих многе немају семантичке еквиваленте у српском књижевном језику. Њиховим саображавањем нормама српског књижевног језика, што Речник САНУ и чини, оваквим речима се отвара пут за придруживање српској књижевној лексици у чему највећу улогу имају књижевни ствараоци чија дела представљају колоплет књижевне и народне лексике.

Дијалекатски речници југоисточне Србије у ЕРСЈ

Дијалекатски речници су од непроцењивог значаја у изради Етимолошког речника српског језика. У Уводу прве свеске ЕРСЈ, између осталог читамо: „ЕРСЈ тежи обухвату свеукупног речничког блага српскога језика, изузев рецентних интернационализама и речи искључиво књишког карактера ... Тиме што поред основног лексичког фонда укључује и обрађује лексику свих штокавских говора, ЕРСЈ у извесном смислу представља, поред етимолошког речника, и збирни речник српских дијалеката какав до сада није постојао ни као замисао“ (стр. 7).
О значају дијалектолошких извора за етимолошку анализу, Уредништво ЕРСЈ, каже: „На пољу етимолошке анализе, рад на ЕРСЈ од почетка се одликовао настојањем да се поредбена основа у односу на оно што нуде стандардни приручници прошири мање познатим, слабије коришћеним и теже приступачним изворима, пре свега дијалектолошким. И у овој свесци има више случајева у којима су тако добивени подаци пружили путоказ за нове етимолошке предлоге и решења, на општесловенској, балканској, па и на праиндоевропској равни“ (Уз Трећу свеску ЕРСЈ, стр. 6).
При тумачењу етимологије, односно порекла и изворног значења одредница, ЕРСЈ наводи све речи и деривате који се налазе у деривационом и лексичком гнезду одреднице, преузимајући њихову семантику и облике, између осталог, и из свих до сада објављених дијалекатских речника југоисточне Србије, под следећим скраћеницама: Динић I – Ј. Динић: Речник тимочког говора; Динић II – Ј. Динић: Додатак речнику тимочког говора; Динић III – Ј. Динић: Речник тимочког говора (други додатак); Динић – Ј. Динић: Тимочки дијалекатски речник; Живковић – Н. Живковић: Речник пиротског говора; Жугић – Р. Жугић: Речник говора јабланичког краја; Златановић – М. Златановић: Речник говора јужне Србије; Јовановић В. – В. Јовановић: Речник села Каменице код Ниша; Митровић – Б. Митровић: Речник лесковачког говора.
Етимолошки речник српског језика при етимолошкој анализи једне одреднице наводи све речи, њихове различите фонетске варијанте и морфолошке облике (именичке, придевске и глаголске деривате) тумачећи семантичку и деривациону разуђеност, водећи при том рачуна да свака реч која се доводи у везу са одредницом „нађе своје право место у деривационој хијерархији, како формалној тако и семантичкој, а да се не изгуби из вида слика целине“ (Уз Трећу свеску ЕРСЈ, стр. 5).
Сходно циљу овог рада, а то је заступљеност дијалекатских речника југоисточне Србије у ЕРСЈ, ми ћемо узети неколико одредница из ЕРСЈ, свеска 3 , у којима се, изузев бројних других извора, како је концепцијски овај речник и устројен, наводе као извори и дијалекатски речници југоисточне Србије.
У оквиру одреднице белити белити, белим / бијелити, бијелим impf. „чинити белим“ , овај речник наводи следеће потврде одредничке речи и њених деривата из дијалекатских речника југоисточне Србије: забелее 3. sg. Тимок (Динић) ... белим Лесковац (Митровић), бели 3. sg. Тимок (Динић) ... избели 3. sg. pf. Каменица код Ниша (Јовановић В. I) ... белим се „id.“ Јабланица (Жугић) ... белење „id.“ Каменица код Ниша (Јовановић В.), Пирот (Живковић) ... белен adj. „бељен“: Белено платно Каменица код Ниша (Јовановић В.), Пирот (Живковић) ... белиља Тимок (Динић) ... белилка „бељење платна; белиља“ Тимок (Динић), „средство за бељење лица, рубља“ Пирот (Живковић) ... белар m. „онај који бели“ НП Врање (Златановић) ... набелујем impf. : Седе Стана да ладује, бело лице набелује Лесковац (Митровић) ... белим се Јабланица (Жугић) ... обелим: Толко се радувамо на синови, а девојче обели образ Лесковац (Митровић), обели образ 3. sg. Каменица код Ниша (Јовановић В.) ... бели 3. sg. Тимок (Динић) ... обели 3. sg. Тимок (Динић) ... подбелим Лесковац (Митровић) ... обељовина „id.“ ibid. (Динић) ... забели 3. sg. „зачинити чорбу размућеним јајетом“: Руч к скоро готов, само још, да забелим грне Тимок (Динић) ... забељује 3. sg. Тимок (Динић) ... бели 3. sg. impf. Тимок (Динић) ... подбели 3. sg.: Само подбели и паде у несвес Тимок (Динић) ... подбељуе 3. sg. „id.“: Кво се чудиш, кво подбељуеш?
Попут прве, и друга одредница коју узимамо као пример има врло разуђену семантику и велики број деривата посведочених из извора са читавог штокавског подручја. Ми ћемо пренети из ове одреднице, а реч је о глаголу бирати1 само оне речи које потврђују речници југоисточне Србије: бирати1 бирати, бирам impf. „eligere, издвајати и узимати“ ... одбирам Лесковац (Митровић), Јабланица (Жугић), Пирот (Живковић), одбира 3. sg. Тимок (Динић) ... избир Лесковац (Митровић) ... одбир Лесковац (Митровић), Тимок (Динић), Пирот (Живковић), Каменица код Ниша (Јовановић В.) ... пробир „оно што је пробран“ Лесковац (Митровић) ... пробирија f. „пробирање, пробирљивост; пробирач“ Тимок (Динић), избирџија m. „пробирач“ Лесковац (Митровић), Пирот (Живковић), Јабланица (Жугић), Каменица код Ниша, избирџика f. „избирачица“ ibid. (Јовановић В.) ... Пирот (Живковић), Јабланица, избирџиче n. „пробирљиво дете, дете које пробира храну“ ibid. (Жугић), пробирџија m. „избирач“ Лесковац (Митровић), Пирот (Живковић), Каменица код Ниша, пробирџика f. „пробирачица“ ibid. (Јовановић В.), Пирот (Живковић), избиротина „избор, оно што је пробрано“ Лесковац (Митровић) ... разбирам Пирот (Живковић), Јабланица (Жугић), Врање (Златановић), Лесковац ~ се ibid. Митровић, разбира 3. sg. Тимок (Динић) ... Каменица код Ниша, ~ се ibid. (Јовановић В.), Тимок (Динић) ... одбира 3. sg. „разумети, схватати“, ~ се „разумети се у шта“ Тимок (Динић), одбирам „разумети, схватати“ Врање (Златановић), Лесковац (Митровић), Пирот (Живковић), Јабланица ~ се „дозивати се у памет, постајати разуман“ ibid. (Жугић) ... подбирам „пети се уз брдо, планину“ Врање (Златановић) ... збирам Лесковац (Митровић), Јабланица, ~ се ib. (Жугић), збира 3. sg. Каменица код Ниша (Јовановић В.) ... Тимок (Динић), ~ се ib. (Динић) ... назбира 3. sg. pf. „накупити много нечега“ Тимок (Динић) ... сабирам се Лесковац (Митровић) ... сьбирам ib., насабирам / насьбирам pf. ib. (Живковић), собирам impf. Јабланица (Жугић), Лесковац, ~ се ib. (Митровић), собира (се) 3. sg. Каменица код Ниша (Јовановић В.) ... добира 3. sg. id. Каменица код Ниша (Јовановић В.) ... обирам Пирот (Живковић), обира 3. sg. Каменица код Ниша (Јовановић В.), „у игри узети побеђенима кликере, орахе и сл.“ Тимок (Динић) ... подбира 3. sg. „скупљати опале плодове“ Тимок (Динић) ... прибирам Лесковац (Митровић), прибира 3. sg. Каменица код Ниша (Јовановић В.), Тимок, ~ се ibid. (Динић) ... збирџија m.: Дооди збирџија за порез Лесковац (Митровић) ... збириште „зборно место, састајалиште“ ib. (Митровић), Тимок (Динић), Пирот (Живковић), Јабланица (Жугић), Врање (Златановић) ... збирштина „посело, скуп“ Пирот (Живковић) ... побирам „скупљати остатке нечега (обично хране) “ Јабланица (Жугић) ... пребир m. „брање заборављених гроздова по винограду после бербе“ Пирот (Живковић) ... бирија f. id. „запуштено имање“: Још се не нађе газда за овуј бирију што труне све Лесковац (Митровић) ... збирушак „гомила, неприлично друштво“ ... „id.; пабирци“ Тимок (Динић), збирут к „id.“ Пирот (Живковић) ... побиротина (обично pl.) „id. (обично о храни)“ Јабланица (Жугић) ... сабиротина „скуп непробраних људи или ствари“ ib. (Митровић), собиротина (обично pl.) „покупљене ствари (обично старе, безвредне)“ Јабланица (Жугић) ... збирудија „id.; непробрано друштво“ Лесковац (Митровић), Врање (Златановић), „сакупљени остаци, отпаци“ Каменица код Ниша (Јовановић В.) ... збирштина „id.“ Тимок (Динић), Каменица код Ниша (Јовановић В.), „скуп непробраних ствари или особа“ Лесковац (Митровић) ... прибирам „id.“ Јабланица (Жугић), подбира 3. sg. Тимок (Динић), прабирке f. pl.: Клипови неиспуњени зрнима су прабирке Лесковац (Митровић).
Ми нисмо узимали речи и деривате које ЕРСЈ потврђује из речничког дела монографских студија које описују говоре призренско-тимочке дијалекатске зоне, потом из збирки речи с овог подручја, као и из речника и сличних извора с подручја Војводине, западне Србије, Босне и Херцеговине, Далмације, Црне Горе и осталих подручја штокавских говора. Бројне потврде речи које се доводе у везу са одредничким глаголима белити и бирати1 преузете из дијалекатских речника југоисточне Србије, са осталом исцрпном, свеобухватном и акрибично наведеном грађом, омогућују етимолозима извођење закључака, ретко и претпоставки о етимологији, пореклу одредничке речи. Значај дијалекатских речника о којима овде говоримо, заиста је неспоран, будући да су они у директној функцији изучавања историје српског језика, односно у функцији дијахроног истраживања српског језика и његовог довођења у везу са прасловенским, општесловенским, балканским или праиндоевропским стањем.
Колеге етимолози, оваквим приступом етимолошком истраживању српског језика, створили су поуздано и сигурно тло за разна друга лингвистичка истраживања на синхроном плану. Посебно је драгоцена могућност истраживања лексичких односа хомонимије, јер хомонимске изведенице, како то видимо у етимолошкој анализи глагола белити, добијају статус хомонима захваљујући истој етимологији, истом корену, а развијале су се у различито време и на различитим регијама од различитих значења основне речи. Такође, могуће је пратити творбу изведеница на различитим дијалекатским подручјима и спроводити компарацију творбених модела у различитим дијалектима, истраживати територијалну распрострањеност речи и сл.

Закључна разматрања

Дијалекатски речници југоисточне Србије су значајан и драгоцен извор лексике за представљање и изучавање савременог стања српског језика на синхроној равни с једне стране, као и за проучавање историјског развоја српског језика на дијахроној равни, тј. изучавање етимологије, порекла српског језика реконструкцијом прасловенских лексема и страних предложака позајмљеница на основу постојећег, савременог стања, с друге стране. Реч је о дијалекатским речницима као изворима грађе за израду два најзначајнија речника српског језика тезаурусне форме: Речника српскохрватског књижевног и народног језика и Етимолошког речника српског језика. Оба речника се израђују у Институту за српски језик САНУ, а коизавачи су Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ.
Лексичке одреднице у Речнику САНУ посведочене дијалекатским речницима југоисточне Србије као јединим изворима, експлицитно показују значај дијалекатских речника за обогаћивање лексичког система српског језика народним речима од којих многе немају семантичке еквиваленте у српском књижевном језику. Њиховим саображавањем нормама српског књижевног језика, што Речник САНУ и чини, оваквим речима се отвара пут за придруживање српској књижевној лексици у чему највећу улогу имају књижевни ствараоци чија дела представљају колоплет књижевне и народне лексике.
На примерима тумачења етимологије две одреднице у Етимолошком речнику српског језика, може се сагледати богата заступљеност дијалекатске лексике јужне и источне Србије преузете из дијалекатских речника. Управо због архаичних језичких црта, они су врло подесни за реконструкцију прасловенског стања српског језика, односно за етимолошку анализу у проучавању порекла српског лексичког система.


ЛИТЕРАТУРА

Белић 1959: Александар Белић, Увод. – Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, том 1, Српска академија наука, Београд, VII-XXVI.
Грицкат 1960: Ирена Грицкат, Академиски речници и њихови задаци (први део). – Наш језик, X/3-6, 88-107 и Академиски речници и њихови задаци (други део). – Наш језик, X/7-10, Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик, Београд, 212-227.
Динић 1990: Јакша Динић, Додатак речнику тимочког говора. – СДЗб XXXVI, Српска академија наука и уметности. Институт за српски језик, Београд, 381-422.
Динић 1992: Јакша Динић, Речник тимочког говора, други додатак. –СДЗб XXXVIII, Српска академија наука и уметности. Институт за српски језик, Београд, 379-586.
Динић 2008: Јакша Динић, Тимочки дијалекатски речник. – Институт за српски језик САНУ, Монографије 4, Београд.
ЕРСЈ: Етимолошки речник српског језика, св. 1 – 3. – Српска академија наука и уметности. Институт за српски језик САНУ, Београд, 2003 – 2008.
Живковић 1987: Новица Живковић, Речник пиротског говора. – Музеј Понишавља, Пирот.
Жугић 2005: Радмила Жугић, Речник говора јабланичког краја. – СДЗб LII, Српска академија наука и уметности. Институт за српски језик САНУ, Београд.
Жугић 2008: Радмила Жугић, Наводно занемаривање. – Политика, 12. 5. 2008, www.politika.rs/rubrike/Kultura/Navodno zanemarivanje.sr.html.
Златановић 1998: Момчило Златановић, Речник говора јужне Србије. – Учитељски факултет, Врање.
Јовановић 2004: Властимир Јовановић, Речник села Каменице код Ниша. – СДЗб LI, Српска академија наука и уметности. Институт за српски језик САНУ, Београд, 318-688.
Јовановић 2009: Владан Јовановић, О језичком корпусу Речника САНУ и дијалекатској лексици. – Дијалекат – Дијалекатска књижевност (зборник радова), Лесковачки културни центар, Лесковац, 115-120.
Јошић 2008: Неђо Јошић, Корпус за Речник САНУ: Ријечи из народних говора и њихова регионална заступљеност. – Српски језик у (кон)тексту, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 437-447.
Митровић 1984: Брана Митровић, Речник лесковачког говора. –Народни музеј, Лесковац.
Речник САНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–18. –Српска академија наука и уметности. Институт за српски језик САНУ, Београд, 1959 – 2010.
Симић 1984: Милорад Симић, Дијалекатска лексика и њен однос према књижевној лексици. – Лексикографија и лексикологија, Матица српска, Институт за српскохрватски језик, Београд, 171-174.

Стијовић 2000: Рада Стијовић, Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и дијалекатска лексика. – Јужнословенски филолог, LVI/3 – 4, Српска академија наука и уметности, Београд, 1121-1127.


Резиме
Радмила Жугић
ДИЈАЛЕКАТСКИ РЕЧНИЦИ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ И ЊИХОВА ПРИМЕНЉИВОСТ У СРПСКОЈ ЛЕКСИКОГРАФИЈИ

У раду се сагледавају значај и допринос дијалекатских речника југоисточне Србије као извора грађе за израду два најзначајнија лексикографска остварења српског језика: Речника српскохрватског књижевног и народног језика (Р.САНУ) и Етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ).
Лексичке одреднице у Речнику САНУ посведочене дијалекатским речницима југоисточне Србије као јединим изворима, експлицитно показују значај дијалекатских речника за обогаћивање лексичког система српског језика народним речима од којих многе немају семантичке еквиваленте у српском књижевном језику. Њиховим саображавањем нормама српског књижевног језика, што Речник САНУ и чини, оваквим речима се отвара пут за придруживање српској књижевној лексици у чему највећу улогу имају књижевни ствараоци чија дела представљају колоплет књижевне и народне лексике.
На примерима тумачења етимологије две одреднице у Етимолошком речнику српског језика, може се сагледати богата заступљеност дијалекатске лексике јужне и источне Србије преузете из дијалекатских речника. Управо због архаичних језичких црта, они су врло подесни за реконструкцију прасловенског стања српског језика, односно за етимолошку анализу у проучавању порекла српског лексичког система.
----
fusnote:

[1] До појављивања дијалекатских речника (први са простора призренско-тимочког дијалекта је Речник лесковачког говора Бране Митровића, 1984. године) Речник САНУ је користио, а користи и данас, дијалекатске збирке речи из различитих крајева којима су готово равномерно заступљени сви говори штокавског наречја. О различитим аспектима дијалекатске лексике у Речнику САНУ, почевши од питања степена заступљености различитих дијалекатских подручја, преко квантитета унете дијалекатске лексике до концепције њене лексикографске интерпретације саображене начину обраде лексике нормативног српског језика, доста се и говорило и писало. В. нпр. : Белић 1959, Грицкат 1960, Симић 1984, Стијовић 2000, Жугић 2008, Јошић 2008, Рамић 2008, Коњик 2009, Јовановић 2009.

[1] Тако је одлуком овог научно-стручног тела, 2008. године, међу изворе грађе за Речник САНУ уврштен и Речник говора јабланичког краја Радмиле Жугић, објављен 2005. године. Он се као извор грађе први пут појављује у 18. тому Речника САНУ, који је објављен након писања овог рада.

[2] Највећи број збирки речи за израду Речника САНУ сакупљали су писмени људи из народа, а дисконтинуитет између њих и дијалекатских речника надмашује и више од једног столећа. Које су лексичке промене последица таквог дисконтинуитета је отворена истраживачка тема. Једно је ипак сигурно: дијалекатски речници представљају употребну лексику савременог доба, а с друге стране њихови аутори су претежно филолози, неки од њих и професионални лексикографи, објављени су у значајним научним и културним институцијама под будном пажњом рецензената, истакнутих дијалектолога и лексикографа, што им осигурава предзнак поуздано представљене диференцијалне лексике.

[3] Види нарочито радове: Жугић 2008 и Јошић 2008.

[4] У циљу саображавања акцента дијалекатских лексема акценатским приликама у стандардном српском језику, Речник САНУ за њих уместо експираторног акцента призренско-тимочког дијалекта користи акценте стандардног српског језика. Такође, глаголске одреднице из ове дијалекатске зоне која не познаје облик инфинитива, из нормативних разлога, доноси у облику инфинитива.

[5] Дефиниције у дијалекатским речницима врло често не задовољавају у потпуности лексикографске и лексиколошке параметре, те Речник САНУ у највећем броју случајева, како из потребе да лексикографска дефиниција у потпуности одражава семантички садржај одреднице која се дефинише, тако и из потребе уједначености при дефинисању, даје своје дефиниције прилагођене лексикографској концепцији Речника САНУ који карактерише тимски рад. Због тога у овом раду преузимамо дефиниције из Речника САНУ.

[6] Етимолошки речник српског језика израђује се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ, а суиздавачи су Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ. До сада су објављене три свеске: прва свеска Етимолошки речник српског језика 1 (А – АШ), 2003. године, друга свеска Етимолошки речник српског језика 2 (БА – БД), 2006. године и трећа свеска, Етимолошки речник српског језика 3 (БЕ – БЈ), 2008. године.

[7] Увидом у етимолошки анализиране одреднице у ЕРСЈ 1 и ЕРСЈ 2, констатовали смо, да су и у њима, као и у ЕРСЈ 3, код великог броја одредница, као извори презентовани и речници југоисточне Србије. За узимање примера из Треће свеске определили смо се из практичних разлога: етимолози су из свеске у свеску обогаћивали списак извора сходно времену њиховог публиковања, тако да су се у Трећој свесци нашли заступљени сви до сада објављени дијалекатски речници југоисточне Србије.

[8] ЕРСЈ глаголску одредницу наводи у облику инфинитива са акцентом српског стандардног језика, док речи (глаголске деривате) из призренско-тимочког дијалекта доноси у 1. или 3. л. јд., са експираторним акцентом (с таквим акцентом и за остале врсте речи).

[9] Експираторни акценат призренско-тимочког дијалекта, из техничких разлога, бележићемо краткоузлазним акцентом српске стандардне акцентуације, а не усправном цртом изнад слога под акцентом, како то сасвим умесно чини ЕРСЈ.


Нема коментара:

Постави коментар