Radivoje Žugić: I DIJALEKAT JE JEZIK

Београђани и Лесковчани живе у истој држави, припадају истом народу и говоре истим језиком, а не треба сумњати да су поједини, становници наведених градова, међусобно пријатељи.
Београђанин за себе каже:
Живим у Београду. Имам пријатеља у Лесковцу. Сутра путујем тамо, а прекосутра се враћам из Лесковца.
Лесковчанин то потврђује, отприлике овако:
Живим у Лесковац. Имам другара у Београд. Сутра ће дође из Београд, пресутра се врћа из Лесковац.
При сусрету поздрав може бити овакав:
Како дође из Београд?
Добра је веза. Лако је доћи из Београда.
Не улазећи дубље у природу и односе дијалекта, као ни у функцију падежа, јасно је да се пријатељи одлично разумеју, премда им средство споразумевања није посве исто.
Говоре истим језиком, али различитим дијалектима.
Лексика је иста: Београд, Лесковац, пријатељ, живети, путовати, добро, лако, сутра....

O ELEMENTIMA ODALOVIĆEVE POETIKE (TRADICIONALNO), A O VIZUELNOJ POEZIJI – NEOAVANGARDNO (Odlomak)

Никола Цветковић
Факултет за културу и медије
Мегатренд Универзитета
Београд

О ЕЛЕМЕНТИМА ОДАЛОВИЋЕВЕ ПОЕТИКЕ (ТРАДИЦИОНАЛНО),
А О ВИЗУЕЛНОЈ ПОЕЗИЈИ – НЕОАВАНГАРДНО
(Одломак)

Апстракт: Учињен је покушај да се назначе елементи поетике Моша Одаловића, који је целином свога стваралаштва означио н о в песнички глас у српској књижевности за децу. У првом делу овог прилога указује се на поједине аспекте поетике и поезије овог полифоног уметника, док се у другом делу обраћа пажња неоавангардном духу његове визуелне фото поезије, уз краћу напомену о визуелизацији у литератури и визуелној култури. При том се само жанровски разврставају и именују неки важнији структурални и обликотворни модели мултимедијалног карактера.
Кључне речи: песник, поетика, књижевност за децу, визуелизација, визуелно, неоавангардно, традиционално, фото песма…

DIJALEKATSKI REČNICI JUGOISTOČNE SRBIJE I NjIHOVA PRIMENLjIVOST U SRPSKOJ LEKSIKOGRAFIJI

Радмила Жугић
Институт за српски језик САНУ

ДИЈАЛЕКАТСКИ РЕЧНИЦИ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ И ЊИХОВА ПРИМЕНЉИВОСТ У СРПСКОЈ ЛЕКСИКОГРАФИЈИ

Апстракт: Циљ рада је сагледавање досадашње применљивости дијалекатских речника у српској лексикографији. На конкретним примерима биће показана њихова заступљеност у два најзначајнија лексикографска остварења српског језика. Такође, коментарисаћемо значај дијалекатских речника југоисточне Србије за Речник српскохрватског књижевног и народног језика (Р.САНУ), као и њихов значај за Етимолошки речник српског језика (ЕРСЈ).
Кључне речи: дијалекатски речници, однос народне и књижевне лексике, етимологија речи, Р.САНУ, ЕРСЈ.

DISKUSIJA IVANA IVANOVIĆA NA SIMPOZIJUMU U LESKOVCU 2009. GODINE

КОМЕНТАРИ

ДИЈАЛЕКАТСКА КЊИЖЕВНОСТ

1. ДИСКУСИЈА ИВАНА ИВАНОВИЋА НА СИМПОЗИЈУМУ У ЛЕСКОВЦУ 2009. ГОДИНЕ

Прво што морам да кажем, то је да сам, колико видим, овде ја једини писац, дакле стваралац примарне литературе. Рачунао сам да ће овде бити академик Драгослав Михаиловић, о чијем «Петријином венцу» су поднета чак три реферата, док о мојим «Аризанима» није ниједан. Или бар да ће се говорити о «Војводи од Лесковца», који би могао да буде лесковачки роман. Како се историја ових романа дешава на овим просторима, како се у њима говори језиком овог подручја, како је у њима одсликан менталитет овог народа – ова чињеница ме изненађује.

Dragan Radović: Kupen petal, pesme

КУПЕН ПЕТАЛ
песме
МЕКО

Свугде куде живот умешује прсти,
Куде се од људи појављују неки
Свет се поделио на меки и цврсти,
Све је раставено на тврди и меки.

Како време иде такој цврсто слаби,
Једино се живот стврдњава до краја.
Свака сила на свет најпосле олаби
Па смо ко без душу, без вољу, без јаја.

Омекне ни снага па волимо меко.
По меку се леју млого лакше риља.
Побоље се гута удробено млеко,
Од благу се муку лакше ратосиља.

Омекшала душа, срце ко од пену,
Омекшао мозак, глава с глупос пуна,
Омекшало оној што волим код жену,
А и моје мушко мекачко ко вуна.

Погледам на горе, и небо омекло,
Спрема се, широко, душу да ни зобље.
Погледам на доле низ време протекло –
Омекла и земља на чаршиско гробље.