Ivan Ivanović: BIBLIOGRAFSKE BELEŠKE 1

БИБЛИОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 1

Целокупан свој књижевни опус поделио сам у три циклуса: 1. СЕВЕР - ЈУГ; 2. СРБИЈА НА ЈУГУ и 3. АНТРОПОЛОШКИ ЦИКЛУС.

Први циклус садржи десет књига, од којих су две књиге новела и осам романа. На овом циклусу сам радио тридесет година, од 1961. до 1991. године.
Прва књига новела, под насловом ШОПСКА АМБАСАДА састоји се из седам новела. Друга књига, под насловом КОЗЈА КРВ, садржи шест новела. На овим новелама сам радио од 1961. до 1980. године. Прву новелу, "Медвед у Јужној Србији", завршио сам 1961. године у завичајном Житном Потоку, последњу новелу, "Холанђанин луталица", написао сам 1980. године у Сремчици, где сам се настанио после изгона из Топлице.
Ових тринаест новела представљају мој избор за који држим да може достојно да ме репрезентује пред читаоцем. Обе књиге су објављене у Стубовима културе власника Предрага Марковића, прва 1996. друга 1997. године. Као једна књига, под насловом НОВЕЛЕ, објављена је 1997. године.
У књигама, новеле намерно нисам поређао хронолошким редом како су настајале, јер сам се бојао да прва фаза мог стваралаштва неће бити интересантна за читаоца. Те прве новеле су више важне за евентуалне изучаваоце мог дела, и из њих се виде утицаји кроз које сам прошао, као и моје сазревање и раст као приповедача. Све друге приче које нису ушле у овај избор, а објављене су по листовима и часописима, не сматрам важним.

Marinko Arsić Ivkov: INTELEKTUALCI – PREPREKA STVARNIM PROMENAMA U SRBIJI

Пролог

Појам интелектуалца је у савременом свету постао веома растегљив, па данас свако са факултетском дипломом сматра да с пуним правом може да се удене у њега.
Но и поред потпуне девалвације тог појма, којим су некад могли да се подиче само најизузетнији умови друштва, властодршци знају да су интелектуалци веома значајна полуга власти и на сваки начин настоје да их потчине себи и претворе у своје слуге.

Radivoje Žugić: I DIJALEKAT JE JEZIK

Београђани и Лесковчани живе у истој држави, припадају истом народу и говоре истим језиком, а не треба сумњати да су поједини, становници наведених градова, међусобно пријатељи.
Београђанин за себе каже:
Живим у Београду. Имам пријатеља у Лесковцу. Сутра путујем тамо, а прекосутра се враћам из Лесковца.
Лесковчанин то потврђује, отприлике овако:
Живим у Лесковац. Имам другара у Београд. Сутра ће дође из Београд, пресутра се врћа из Лесковац.
При сусрету поздрав може бити овакав:
Како дође из Београд?
Добра је веза. Лако је доћи из Београда.
Не улазећи дубље у природу и односе дијалекта, као ни у функцију падежа, јасно је да се пријатељи одлично разумеју, премда им средство споразумевања није посве исто.
Говоре истим језиком, али различитим дијалектима.
Лексика је иста: Београд, Лесковац, пријатељ, живети, путовати, добро, лако, сутра....

O ELEMENTIMA ODALOVIĆEVE POETIKE (TRADICIONALNO), A O VIZUELNOJ POEZIJI – NEOAVANGARDNO (Odlomak)

Никола Цветковић
Факултет за културу и медије
Мегатренд Универзитета
Београд

О ЕЛЕМЕНТИМА ОДАЛОВИЋЕВЕ ПОЕТИКЕ (ТРАДИЦИОНАЛНО),
А О ВИЗУЕЛНОЈ ПОЕЗИЈИ – НЕОАВАНГАРДНО
(Одломак)

Апстракт: Учињен је покушај да се назначе елементи поетике Моша Одаловића, који је целином свога стваралаштва означио н о в песнички глас у српској књижевности за децу. У првом делу овог прилога указује се на поједине аспекте поетике и поезије овог полифоног уметника, док се у другом делу обраћа пажња неоавангардном духу његове визуелне фото поезије, уз краћу напомену о визуелизацији у литератури и визуелној култури. При том се само жанровски разврставају и именују неки важнији структурални и обликотворни модели мултимедијалног карактера.
Кључне речи: песник, поетика, књижевност за децу, визуелизација, визуелно, неоавангардно, традиционално, фото песма…

DIJALEKATSKI REČNICI JUGOISTOČNE SRBIJE I NjIHOVA PRIMENLjIVOST U SRPSKOJ LEKSIKOGRAFIJI

Радмила Жугић
Институт за српски језик САНУ

ДИЈАЛЕКАТСКИ РЕЧНИЦИ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ И ЊИХОВА ПРИМЕНЉИВОСТ У СРПСКОЈ ЛЕКСИКОГРАФИЈИ

Апстракт: Циљ рада је сагледавање досадашње применљивости дијалекатских речника у српској лексикографији. На конкретним примерима биће показана њихова заступљеност у два најзначајнија лексикографска остварења српског језика. Такође, коментарисаћемо значај дијалекатских речника југоисточне Србије за Речник српскохрватског књижевног и народног језика (Р.САНУ), као и њихов значај за Етимолошки речник српског језика (ЕРСЈ).
Кључне речи: дијалекатски речници, однос народне и књижевне лексике, етимологија речи, Р.САНУ, ЕРСЈ.